Poljska u mom srcu

Preporuka za slušanje: https://www.youtube.com/watch?v=PZ_pERWHFNE

Drugi svetski rat, fašizam pritiska Poljsku. U jednom planinskom selu, jako udaljenom od svih većih mesta, mladi učitelj pomaže pokretu otpora sakuplajući hranu, obuću i odeću od stanovnika. Naravno, seljani su jako uplašeni okupatorske odmazde i jako teško sarađuju sa učiteljem. U jednom trenutku odlučuju da zabrane deci da idu u školu, međutim ljubav dece prema učitelju pobeđuje. Kako to obično biva, siromaštvo i ucena preko dece kod onih sa slabijim karakterom, omogućava fašistima da dođu do poverljivih informacija, pa i toga da je mlađani učitelj na strani pokreta otpora. Sprema se hapšenje, a učitelj preko svoje velike ljubavi saznaje da ga je izdao njen otac. U poslednjem trenutku, opraštajući se uz more poljubaca, učitelj seda na stari bicikl i pokušava vijugavom stazom koja vodi do šume da pobegne poteri. Gledajući sve to iz školskog dvorišta deca plaču i mašu učitelju. Sumanuto okrećući pedale učitelj uspeva da drži rastojanje od svojih lovaca. Kiša metkova promašuje učitelja i čini se kao da će se domoći šume.

Podižem svoju pušku dok se on približava zasedi u kojoj smo nas trojica. Pretpostavili smo da će bežati u ovom pravcu. Nije bilo teško nanišaniti, išao je pravo na nas. Boooom, začuo se pucanj iz moje puške baš kad su nekako utihnule ostale. Učitelj je pao na leđa, a bicikl je nastavio sam nekoliko metara. Učitelj i bicikl su bili na zemlji. Jedan točak se još okretao. „Mene možete ubiti ali Slobodu ne...“ tiho je rekao učitelj i izdahnuo. Oči su mu bile krupne i uprte u nebo. Devojka i deca su plakali. Kamera je slikala nebo i sijaset malih belih oblaka.

Krenula su slova. U sali muk. Znali smo da će trajati svek dok ne isteknu slova, tako je obično na premijerama. Završavaju se slova, još par sekundi stravične tišine, a onda frenetičan aplauz. Učitelj prvi kreće prema publici da se pokloni. Ovacije. Prilazimo i mi. Aplauz traje već nekoliko minuta. Učitelj i njegova tj moja devojka izlaze već treći put na bis. Ne poziva i nas, izlazi zagrljen sa njom i klanja se publici. Ne, to nisam mogao da izdržim, film je film, a ovo je stvarnost. Izvadio sam pištolj i krenuo prema njima. Videli su po reakciji publike da se nešto događa iza njihovih leđa ali je bilo kasno. I opet su ona i deca plakali. Moja Sloboda je plakala ali je opet ostala živa, krv na njenoj haljini bila je učiteljova. Ništa nije rekao...