Muva

Bila je to lepo uhranjena muva. Letela je pomalo haotično ali nikako da se skrasi. Slušao sam moje sagovornike i jednim okom pratio njen let. Očigledno da smo bili njena interesna sfera. Letela je ali nigde da se spusti. Bojao sam se da će odleteti od nas i upropastiti moj plan. Let u krug i konačno spuštanje ali na čašu. Prilično nehajno i razočarano sam odmahnuo rukom. Očigledno da nije bilo dovoljno agresivno, letela je pola metra i ponovo sletela na čašu. Opet sam je oterao rukom ali ne preagresivno kako bi ostala u našem društvu. Nastavila je da leti iznad naših glava. „Hajde muvice, hajde mala, sleti, molim te“ hrabrio sam je da sleti tamo gde sam naumio. U jednom trenutku sam je izgubio iz vida, kao da su mi sve lađe potonule. Bila je na stolu, usne mi se razvukoše u osmeh. Opet je tu. Postojala je opasnost da je neko spljeska i ja je nemarno naterah na novi let. Sletela je opet na čašu i ja sam je opet oterao. Počeo sam da zanemarujem sagovornike baveći se ovom muvom. Oterao sam je i sa grlića flaše. Ovo je neka muva alkoholičarka... Kada sam već izgubio svaku nadu sletela je na moj zamišljeni cilj. Odbrojao sam u sebi, 21, 22, 23 i uzeo presavijene novine sa stola. Uživao sam u svakom trenutku, a onda kao vrhunac zamahnuh iz sve snage i raspalih ženu po ramenu. Zapanjeno me je pogledala uz bolnu grimasu, a ja vraćajući novine na sto mirnim glasom rekoh: Muva.